Orden Britanske monarhije OBE (Order of the British Empire) napokon je stigao u ruke Bosanca i Hercegovca Smaje Beše, a na rever mu ga je stavio lično kralj Velike Britanije Čarls III (Charles). To je priznanje koje je Beši pripalo još početkom ove godine, ali ga je tek prije nekoliko dana uspio preuzeti u Londonu u Bakingemskoj palači.
Nesebične zasluge
Dodjeljuje ga britanska kraljevska porodica osobama s posebnim zaslugama u oblasti kojom se bave. A Bešo je orden dobio zbog nesebičnih zasluga “u obrazovanju o holokaustu i genocidu”, promoviranju međuvjerskog i međukulturalnog dijaloga među ljudima, gdje godinama, kroz svoje lično iskustvo, i to bez primjesa mržnje, širi istinu o genocidu i drugim ratnim zločinima počinjenim tokom agresije na Bosnu i Hercegovinu.
– Malo sam se zapričao s kraljem Čarlsom o Bosni. On je bio tu 1995., pa i 2004., kada je obnovljen Stari most. Poprilično zna o Bosni, šta je i kako je bilo, žao mu je. Rekao mi je da su “tvoji ponosni”. Te tri minute s njim brzo su proletjele – rekao je Bešo u razgovoru za „Avaz“.
On je iz Stoca, ali 1994., kao devetogodišnjak, izbjegao je u Njukasl zbog rata. Njegov otac 1993. odveden je u logor Dretelj, a zbog bolesti je izmješten na Korčulu. Zahvaljujući Međunarodnom crvenom križu, prebačen je u Englesku, gdje je, nakon nekoliko mjeseci, stigao Smajo s majkom, sestrom i bratom.
Bešo predaje arhitekturu na Univerzitetu u Njukaslu, a osnovao je i humanitarnu organizaciju “Bosnian Genocide Educational Trust” (BGET). Već osam godina, kaže nam, govori o onome što je proživio i preživio, želeći da svijet, posebno Velika Britanija, sazna više o onome što se dešavalo 90-tih u njegovoj domovini.
– Sjećam se rata, sjećam se kada mi je tata odveden u logor i kad smo mi odvedeni u Mostar, istočni dio. To je težak period. Englezi ne znaju šta se sve desilo u Bosni, pokušavam kroz svoje iskustvo da im približim to, kao i ono šta se trenutno dešava, kada se nalazi u teškoj situaciji – rekao je Bešo.
Naša historija
Taj dan kada je primio orden kaže da mu je bio posebno emotivan.
– Ne zato što dobivam orden, već zato što znam našu historiju i šta smo sve prošli. Majka je stajala sa strane i gledala to, a znam da je mislila na te periode u Mostaru, kada smo bili gladni, ni hljeba nismo imali, i kada smo došli u Englesku. To mi je još teže bilo. Ali sam svjestan da će mi ovo otvoriti mnoga vrata, već sada imam neke pozive za London za diskusije o genocidu, političkom stanju na zapadnom Balkanu. Volio bih više da se mogu povezati s ljudima u BiH – iskren je bio Bešo.
Teško je pričati
Teško je, kaže, govoriti o svojim iskustvima. Otkrio je da je postojao dugi period kada nije mogao pričati o nekim stvarima.
– Ljudi koji su mi oca odveli u logor još su u Stocu, kao i oni što su mi mučili adžu, rođake… Teško je pričati, ali je teže bilo šutjeti. U januaru 1994. godine ubili su mi tetku. Bacali su bombe na Mostar, ona je ranjena, preminula je sljedećeg dana – govori nam Bešo.
Rat u BiH u engleskim školama
– Ovdje se, po zakonu, mora učiti o holokaustu, kao i o drugim genocidima. Jedan od tih je onaj u Bosni. Ali to se malo radi. Sada, uz pomoć raznih organizacija, pokušavamo da u škole u Velikoj Britaniji uvedemo bosanski genocid i bosanski rat. Bit će između 250 do 300 škola koje će učiti o BiH od sljedeće akademske godine – rekao je Bešo.
Velika Britanija je veliki prijatelj u BiH, ali sam često čuo da nemaju partnere u BiH i na tome se više treba raditi. Moramo se povezati, jer imamo jaku dijasporu, smatra Bešo.
(Avaz)
