Mili Hadžiabdić, nekadašnji fudbaler Hajduka iz Splita, prisjetio se epizode iz 1991. godine, kada je zbog jednog gesta postao nepoželjan u Hrvatskoj.
Događaj se desio u finalu Kupa Jugoslavije 8. maja 1991, na stadionu JNA, kada su igrali Crvena zvezda i Hajduk. To je i utakmica koja je obilovala nemilim scenama u kojima su prednjačili fudbaleri Hajduka. Njihova meta posebno je bio Robert Prosinečki, koga su žestoko vređali. Dvojica prijatelja iz mlade reprezentacije Siniša Mihajlović i Igor Štimac neprestano su bili u verbalnom duelu. Prvo je nervozni Štimac u 59. minutu zbog prigovora zaradio žuti karton, a samo minut kasnije javnu opomenu dobio je i Mihajlović zbog starta sa leđa nad Štimcem.
U 70. minutu sve se zakuhalo, kada je Mihajlović neoprezno faulirao Grgicu Kovača, što je izazvalo veliku gužvu na terenu. Dotrčao je do njega Ante Miše i uhvatio ga za kosu. Interesantno je da su Mihajlović i Miše pohađali istu osnovnu školu u Borovu. Sudija Adem Fazlagić iz Čapljine isključio je ratoborne Mihajlovića i Štimca.
– Jedan drugom šta su govorili na terenu, to je meni kao Mostarcu bilo neshvatljivo. To su bile toliko nacionalne bljuvotine između njih dvojice da je to… – rekao je Hadžiabdić u emisiji “Mojih Top 11” Nebojše Petrovića, priznavši da je upravo on prišao sudiji Fazlagiću i rekao mu da ih obojicu isključi, što je ovaj i uradio.
Kovač je zbog povrede takođe napustio teren, dok je Miše, iako je bio najratoborniji prošao bez kazne. Hajduk je pobjedio u tom meču golom Alena Bokšića u 65. minutu. A, Crvena zvezda će tri nedjelje kasnije osvojiti Kup šampiona, pošto će u Bariju poslije penala pobediti Olimpik iz Marselja.
Malo ljudi zna da je Mili Hadžiabdić (60) samo dva dana prije finalne utakmice Kupa sahranio svoju desetomjesečnu kćerkicu, koja je nastradala u saobraćajnoj nesreći. Iako je imao veliku porodičnu tragediju, odlučio je da igra važnu utakmicu. I ne samo da je odigrao kvalitetno, već je zaustavio Dejana Savićevića, najboljeg igrača crveno-bijelih.
– To su meni bili možda posljednji dani karijere. Znao sam što se događa. Na tom sam finalu stavio ruku na srce i pjevao jugoslovensku himnu. Zbog toga sam otjeran iz Hajduka!
Znam i odakle je došla naredba, sve znam, ali to je život. Sa životom se moramo boriti, ali ne da iko uzme istinu, a ovo je moja istina.
Dio intervjua u kojem Mili Hadžiabdić priča o svemu što se događalo počinje pitanjem:
– Je li bila čudna atmosfera te 1991. pred to finale? – upitao je novinar Hadžiabdića, koji odgovara kao iz topa:
– Ne dao Bog nikome!
Da bi nakon kraće pauze nastavio:
– Tuga jedna. Imaš jednu zemlju… Kako sam odgojen, odgojen sam, do dan danas to držim. Živim u Njemačkoj 31 godinu… I volio sam, i dan danas volim Jugoslaviju.
Mili Hadžiabdić je rođeni Mostarac koji je karijeru počeo u Veležu sa svojim starijim bratom Džemalom. Igrao je na poziciji desnog beka. Za prvi tim debitovao je 1980. u sedamnaestoj godini, kada je trener Veleža bio Miloš Milutinović. Punu deceniju u dresu Veleža „vojevao” je na Marakani, Karaburmi, Grbavici, pod Bežigradom, na Kantridi, a zatim je prešao u Hajduk. Sa klubom iz Mostara osvojio je dva Kupa.
Za sebe kaže da je jugonostalgičar i komunista.
– Nikada neću prestati da žalim za tom zemljom, kao i za mojim Mostarom. Uvijek sam bio komunista i ostao sam dosljedan takvom načinu razmišljanja. Nekada sam imao partijsku knjižicu, a sada sam komunista u duši. Nisam kao mnogi koji su to bili, pa su preko noći promijenili dres i priču. Kukali su i lajali na tu zemlju, a od nje su dobili sve: posao, stan, luksuzna auta, pravili kuće, a onda im odjednom ništa nije valjalo. U Splitu mi nikada nisu oprostili što sam u Beogradu pjevao himnu „Hej, Sloveni”. Njima na obraz, ja nemam čega da se stidim. Jugonostalgičar sam i to javno priznajem – kategoričan je Mili Hadžiabdić, koji sa suprugom i djecom tri decenije živi u Dizeldorfu, u Njemačkoj.
Kurir sport
