“Vodovod” u Trebinju ima blizu 130 zaposlenih, ali malo ko je raspoložen za kopanje kanala. Zbog toga je uprava preduzeća prinuđena da preko tendera traži nekog ko će te poslove raditi.

Treba im neko ko će kopati i zatrpavati kanale prilikom rekonstrukcije i izgradnje novih cjevovoda. Obezbjeđuju alat, ali ne opremu i prevoz.

„Zaštitna i radna oprema su u obavezi izvođača radova kao i dolazak i odlazak, do i sa mjesta izvođenja radova na teritoriji grada Trebinja. Angažovani radnici su u radnom odnosu sa ponuđačem i sve zakonske prinadležnosti ostvaruje kod istog“, stoji u tenderskoj dokumentaciji.

Za 3.400 radnih sati u godini spremni su da plate do 25.000 maraka.

Direktor „Vodovoda“ Miodrag Batinić kaže za CAPITAL da mnogi radnici ovog preduzeća neće da rade teške fizičke poslove. Ukoliko nemaju drugog izbora, zaštitu traže kod porodičnih ljekara.

„Trenutak je takav da ljudi više neće da kopaju i rade. Imali smoedno vrijeme dovoljan broj fizičkih radnika, ali oni vrdaju i idu po bolovanjima, tako da smo prinuđeni da se snalazimo“, priča on.

Dobar dio radnika je prema njegovim riječima otišao u Dubrovnik da radi lakše i plaćenije poslove.

Plate su povećavali, ali ni to nije dalo efekat pa se pribjegava traženju pomoći van preduzeća. To će po ocjeni Batinića biti model koji će primjenjivati brojna javna preduzeća u budućnosti.

„Idemo u pravcu da smanjujemo broj radnika angažovanjem trećih lica. To nam je jedini način. Jedan radnik zaposlen u preduzeću nas košta 20.000 maraka godišnje, a mi za taj novac možemo angažovati četiri do pet radnika sa strane“, kazao je Batinić.

Tvrdi da je vodovodni sistem u Trebinju jako složen, pa je većina radnika raspoređena po vodoizvorištima i pumpnim stanicama.

Građevinska grupa u kojoj radi šest ljudi ne silazi u kanal, kao ni inkasanti kojih ima osam. Preduzeće ima i svoju grupu za detekciju kvarova i proširenje vodovodne mreže, ali niko od njih ne kopa.